ŽIVOTNE PRIČE

Autorka: Aleksandra Simić
Razbolela sam se kao dete. Imala sam urođeni refluks – prošireni mokraćni kanali, iz bešike mi se mokraća vraćala i tako uništavala bubrege. Taj problem nije otkriven na vreme, ni u  Somboru, ni u Vrbasu, ni u Novom Sadu. Otkriven je tek sa mojih šest godina, kada su bubrezi već propali.

Autor: Darja Kosić, udruženje Donorstvo je herojstvo
Kao dete par puta sam ležala u bolnici gde su me lečili od urinarnih infekcija ešerihijom koli, samo to. Tad nisam mogla da znam da će mi u 25. godini života posle obavljene biopsije bubrega saopštiti kobnu dijagnozu, hronični glomerulonefritis, i da će bolnica za mene postati mnogo više od maglovitih dečijih sećanja.

Autor: Mirjana Ivanović
Moja priča počinje u Zvorniku pre 30 godina, kada mi je prilikom operacije slepog creva u maju 1994. godine otkriven povišen krvni pritisak (200/120). U daljem ispitivanju otkriven je upadljivo manji levi bubreg sa kompenzatorno uvećanim desnim bubregom.

Autor: Dragana Kovačević
“Samo da smo znali 5 godina ranije, možda bi bilo šanse da te spasimo dijalize”, rekao mi je doktor u Kliničkom centru Vojvodine nakon biopsije bubrega.

Autor: Jakša Vučurević
Mnogi se smeju i ne shvataju me ozbiljno kad kažem da me je par ćevapa delilo od dijalize, ali tako je. Striktna dijeta na kojoj sam bio kako ne bih završio na dijalizi učinila je da budem, narodski rečeno, kost i koža.

Autor: Olivera Jovanović u ime roditelja Aleksandre Bećagović i Aleksandra Topalovića
Anika je rođena 29.4.2022. godine iz uredno vođene, ali rizične blizanačke trudnoće. Ipak, rođena je dva meseca pre termina i na žalost na rođenju je izgubila sestru bliznakinju. Po rođenju prebačena je na Institut za neonatologiju gde počinje njena borba sa bolešću.

Autor: Monika Miklja
Ispričaću vam jednu tužnu priču sve dece na dijalizi iz mog ugla, očima jednog deteta.

Autor: Ivana Jović
Teško je i fizički i psihički suočiti se sa činjenicom da su ti bubrezi potpuno otkazali i da jedino možeš da preživiš uz dijalizu. A, dijaliza i spas i muka. Svaki drugi dan do kraja života, po 4 sata uz aparat.

Autor: Ivana Trajković
Kad se setim. Oktobar 2020. Korona. Tad sam prvi put videla svoju krv kako u plastičnim linijama ide do aparata gde se filtrira i počela da plačem.

Autor: Jelena Veljković
Ja sam Jelena iz Smedereva, imam 35 godina, puna života, želja, mama dva dečaka. Neko bi rekao da je ovo početak jedne lepe priče. Nažalost, u nastavku se spominje jedna reč zbog koje se rastužim – dijaliza. Ovako počinje moja priča

Autor: Dragana Janićijević
Evo, nekako sad u ovo vreme, pre 20 godina, osetila sam prve simptome svoje bolesti. Tada sam još uvek uživala u svojim bezbrižnim godinama, u to vreme još nisam bila napunila 21. Simptomi su bili dosta blagi a ja vrlo mlada, pa ni doktori na žalost nisu to shvatali toliko ozbiljno

Autor: Jasmina Matić
Priča počinje 1997. godine kada Dragan kreće na dijalizu. U tom trenutku on je imao 32 godine i nama se život iz korena promenio. Dijaliza bi ga nekada toliko iscrpela da kada bi došao kući nije bio u stanju da se poigra sa našim malim detetom.