Autor: Sanja Đorđević
Zovem se Sanja Đorđević i rođena sam 11. septembra 1986. godine u Leskovcu.
Bolujem od svoje 24. godine kada su se pokazali prvi znaci bolesti, a daljim ispitivanjem otkrivena je bolest bubrega pijelonefritis.
Do 2019. godine uspeli smo čestim infuzijama da održimo bolest na stadijumu gde nije potrebna dijaliza. Ali 2019. godine dolazi do razvoja terminalne hronične bubrežne slabosti i od tada sam bila primorana da započnem lečenje hemodijalizom. Na programu hemodijalize sam 4 godine.
Dijaliza je za sve ove godine ostavila prilično traga na mom organizmu. Odstranjene su mi paraštitne žlezde koje su stvorile mnogo koštanih promena na potkolenici, karlici, grudnoj kosti, prstima ruke. Zbog lošeg rada paraštitnih žlezda imala sam česte prelome kostiju.
Operisala sam levi skočni zglob sa tumorskom promenom koja odgovara gigantocelularnom tumoru kosti. U decembru 2022. godine su mi odstranjeni desni jajnik i jajovod.
Kako godine prolaze moj organizam je sve slabiji i dijaliza ostavlja traga svakim danom.
Iz porodice nažalost niko ne može da bude donor, jer nisu adekvatni. Na listi čekanja za transplataciju bubrega sam 4,5 godina.
Molim se svakim danom da doživim da pozvoni telefon i čujem sa druge strane: “imamo bubreg za vas”, da i ja krenem da živim punim plućima bez mašine koja me održava u životu, da postanem majka, da stvorim svoju porodicu. Da radim i gradim karijeru kao i svi normalni, zdravi ljudi. U najlepšim godinama sam vezana za mašinu, ograničena fizički za normalne stvari u životu. Treba mnogo mentalne snage izdržati sve što se dogodilo, i sve što me još čeka.
Čekam sa ogromnom željom svoj poziv za bolje sutra.
