Autor: Zoran Danilović
Zovem se Zoran Danilović i čekam na transplantaciju srca.
Zadnje dve, dve i po godine čekam transplantaciju srca. Prve probleme sam osetio pre jedanaest godina. Tada sam došao u situaciju da nisam mogao da podignem čašu. Onda smo krenuli sa lekovima. I tada je srce radilo nekih 28 posto. Za razliku od pre tri godine kada mi je otkriveno da mi srce radi 14 posto. Tada sam već došao na listu za transplantaciju. Ubrzo potom nam se desila korona, pa su se praznile bolnice, sve druge operacije su se svele na minimum. U tom periodu sam operisan, ugrađen mi je pejsmejker, jer sam dobio i aritmije.
Boli kad svhatite da je transplantacija jedino rešenje, teško se živi sa tim.
Prilikom nošenja holtera, pre jedno deset, jedanaest godina, saznao sam da mi je oslabilo srce, izašla je sestra i rekla mi: Ne sekirajte se, videćemo se mi na transplantaciji.” I pre tog momenta bio sam svestan svoje situacije, ali kao da mi je neko lupio šamar, bar u tom trenutku, kao da sam digao ruke od svega. Nisam od lekova, normalno, lekove sam pio i dalje.
Nudili su mi ugradnju pumpe. Ipak je nezgodno kada je nosite na ramenu, pošto se ona nosi na ramenu i ide kroz stomak. Sebi sam objasnio da je pumpa poslednji stadijum pre transplantacije, tako sam pokušao da se smirim i što duže prolongiram njenu ugradnju. Ali često razmišljam kako će da me otvaraju, da mi je ugrađuju, da će da bude ili ovako ili onako i zato je možda nama pacijentima potreban psihoterapeut. Zašto? Zato što ako se učaurimo, onda dolazimo do još većeg problema. Sami sebe uništavamo. Ne smemo samo na našu bolest da mislimo, moramo da probamo da vodimo neki normalan život, dok čekamo na taj poziv.
Nezgodno je čekanje poziva. Pogotovo što nikad ne znaš kada će. Druga stvar, vezan si za kuću, ne smeš da se udaljavaš od Beograda, znači svaki iole normalan život ti je već uskraćen. Ali se i dalje nadam da će taj poziv stići. Spreman sam da se odazovem i odem na operaciju, jer znam da je to jedini način da moj život nastavi normalno da funkcioniše.
Trudim se da budem optimistično raspoložen, od tugovanja i kukanja nemam ništa, samo bih sebe dovodio u težu situaciju. Trudim se da ne opterećujem nikoga, na preglede idem sam, iako ne bih morao, ali tako mi je lakše. Podrška porodice svakako ne izostaje. Moja žene je stalno u frci. Ona je dosta plašljiva po pitanju moje bolesti, vodimo stalno rat u kući. Vodimo rat ako hoću da pomerim stolicu ili bilo šta, jednostavno vrlo se zaštitnički ponaša. Svestan sam da ne mogu da nosim ništa teško, ali dešava se da u takvim situacijama ljudi padnu u depresiju. Zato i mislim da su nam psihoterapeuti potrebni.
U periodu kada je počela korona počeli su i ozbiljniji simptomi. Nisam imao koronu, ali prosto moja bolest je uzimala maha, a krštenica je žuta, pa je žuta. U koroni ljudi su počeli da se udaljavaju. Kod nas u zemlji je slab odziv i za davanje krvi, a kamoli za nešto ozbiljnije. Zato mislim da nam je i odziv za doniranje organa na vrlo niskom nivou. Mi smo skeptičan narod. Pandemija je učinila da se dodatno udaljimo. I pre korone svest o doniranju organa je bila na niskom nivou. Za neke stvari je najvažnije vreme. Vreme koje čekate da dobijete poziv, vreme koje je potrebno da bi se donirao organ. Neke stvari u našoj zemlji nisu moguće, na primer da hitna pomoć stigne na vreme u neke zabačene i ruralne krajeve. A najvažnija je brza reakcija. A ako uzmemo da je danas Beograd prečnika 50 kilometara, onda je sve to vrlo napeto kada je vreme u pitanju.
Danas, dok čekam na transplantaciju, pijem šesnaest lekova. Ako nešto vašem srcu pomaže, ugrožava rad nekog drugog organa i tako u krug. Moj dan je fokusiran na moju bolest, ali ja ne planiram da se predam. Čekam svoj red i svoj novi organ. I ne zanima me koji sam na listi, jer verujem u humanost ljudi i mislim da mora stalno u društvu da se priča o tome. Da ljudi shvate koliko života se tako može spasiti. Da ne budemo sebični, a mi kao narod postajemo sve sebičniji. Ipak, na kraju ne želim da nas preplave negativna osećanja, već želim da verujem u bolje sutra i u budućnost sa novim organom.
