Autor: Mirjana Ivanović
Pre nego što počnem sa svojom pričom želim da zahvalim mojoj porodici na nesebičnoj podršci sve ove godine. Zovem se Mirjana Ivanović, rođena sam 22.07.1981. godine u Loznici. Moja priča počinje u Zvorniku pre 30 godina, kada mi je prilikom operacije slepog creva u maju 1994. godine otkriven povišen krvni pritisak (200/120). U daljem ispitivanju otkriven je upadljivo manji levi bubreg sa kompenzatorno uvećanim desnim bubregom.
Početkom jula iste te godine iz Zvornika me šalju za Beograd na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta radi daljeg ispitivanja. Ta ispitivanja traju oko 15 dana i dok ja razmišljam kada ću kući jer mi se bliži rođendan, tati saopštavaju dijagnozu: obostrani VU refluks IV stepen, refluksna nefropatija. Doneta je odluka da se uradi operacija, što je i učinjeno 22.07.1994. godine na moj rođendan. Pitala sam se zašto se takve stvari baš meni dešavaju i zašto sam baš takav poklon dobila za rođendan?! A danas sam zahvalna Bogu na takvom poklonu jer sam narednih 26 godina živela koliko je to bilo moguće normalnim životom uz odgovarajuću terapiju i redovne kontrole.
Tokom tih godina selim se za Beograd i moje lečenje se nastavlja kod nefrologa u KCS. Početkom 2019. godine i rastom kreatinina uz konsultaciju sa doktorkom moji roditelji kao potencijalni donori za transplantaciju dolaze da urade osnovne nalaze. Zbog povišenog šećera u krvi tata nije u mogućnosti da bude donor, a sa momom nastavljamo dalje. Radimo tipizaciju tkiva i taj nalaz potvrđuje da mama može biti donor. U životu uvek postoji ono „ali”, jer mama je krajem 2017. godine operisala kancer na mokraćnoj bešici i uz konsultaciju sa njenim doktorom donet je zaključak da ona narednih 5-7 godina ne može biti donor. Sledeći korak je kreiranje fistule za dijalizu i uporedo sa tim priprema za kadaveričnu transplantaciju. 08.08.2019. godine kreirana je prva fistula, koja je posle dve nedelje trombozirala. Nakon mesec dana kreirana je druga fistula i odlazim kući sa kreatininom 750. Ali trudom i disciplinom uspevam da ga spustim na 500 i još malo odložim dijalizu.
Dolaskom 2020. godine počinje možda i najteža godina u mom životu. Dolazak korone, izolacija, haos u zdravstvenom sistemu, haos u svetu, haos u mojoj glavi! Borba da održim nalaze prihvatljivim da ne dođe do dijalize dok taj haos ne prođe. Uspevam sa tim sve do 12.08.2020. godine kada je planirana prva dijaliza. Dolaskom na planiranu dijalizu saznanjem da mi ni ova fistula ne radi ruši mi se svet! I krećemo iz početka. Krajem avgusta 2020. godine kreirana je treća fistula, koja još uvek radi. U svim ovim nemilim događajima negde se izgubio i strah od dijalize sa kojom počinjem 21.10.2020. Dijalize sam relativno dobro podnosila, povremeno sa manjim problemima, ali ništa strašno. 06.11.2020. prelazim u KBC Zvezdara, jer tu dobijam stalno mesto za dijalizu gde posle 10 dana dobijam koronu. Dijaliza plus korona, to sam jako teško podnosila!
Početkom 2021. sa dr Snežanom nastavljam pripremu za transplantaciju. Ovom prilikom bi da se zahvalim doktorima na ogromnoj podršci i trudu da probleme nas pacijenata rešavaju u najkraćem roku. U martu 2021. konačno sam stavljena na spisak za kadaveričnu transplataciju. I nastavljam život sa verom da će poziv koji život znači doći kad tad.
11.08.2023. godine u sred noći, u 02:11 časova budi me zvuk telefona i vidim nepoznat broj, razmišljam da je neko pogrešio? Gledam u telefon i pitam se da li se javiti ili nastaviti spavati? Ipak se javljam i sa druge strane čujem doktora iz Kliničkog Centra Srbije i u trenutku se razbuđujem. Ispituje me o pripremi i dokumentaciji za transplantaciju i na kraju mi kaže da se spremim i da dođem u KCS. Taj osećaj se rečima opisati ne može!
Od uzbuđenja ne znam šta pre da uradim, uzimam fasciklu sa nalazima za transplantaciju, stavljam u torbu par ličnih stvari, budim mamu da joj kažem gde idem, zovem taksi i već u tri sata sam u KCS. Na odeljenje transplantacije stižem druga od nas sedam koje su pozvali. Rade nam određene nalaze, čekamo jutro i trenutak odluke koje dve osobe će biti transplantirane. Neizvesnost, pospanost, umor, sednem, ustanem, šetam i sve u krug. Dolazi i taj trenutak, jedna osoba je izabrana, koje sledeća? Mene zovu u sobu gde je bilo par sestara, kažu mi da legnem na krevet. Gledam ih zbunjeno, jedna od njih mi govori „pa ti si izabrana” i moramo brzo da te pripremimo za operacionu salu.
Tražim telefon da javim sestri, jer porodica čeka vesti od mene. Pomešana osećanja, radost, strah, sve se tako brzo dešava. Već u sledećem trenutku sam u operacionoj sali. Operacija i postoperativni tok su prošli bez komplikacija, funkcija transplantiranog bubrega odmah uspostavljena.
Ovom prilikom želim da se zahvalim timu lekara koji su učestvovali u operaciji i medicinskom osoblju odeljenja za transplantaciju bubrega KCS.
Od tog 11.8.2023. meni se život iz korena promenio, bukvalno preko noći, konačno posle svih muka počinje lepša strana života bez dijalize. Nadam se da će što više ljudi dočekati svoj najvažnji poziv u našoj zemlji i da će dobiti svoju šansu za ovaj divan život bez ograničenja. Kako bi se proširila priča o tome da transplantacija znači život, pridružila sam se udruženju dijaliziranih i transplantiranih pacijenata „Donorstvo je herojstvo“ kako bismo zajedničkim snagama dali svoj doprinos većem broju urađenih transplantacija, ali i borbi za kvalitetnije lečenje bubrežnih pacijenata, kao i prevenciji bubrežnih bolesti.
