Autorka: Prof. Dr Tamara Milovanović, načelnica poluintenzivne nege Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije
Transplantacija jetre za naše bolesnike znači novi život. To nije samo izlečenje, nego zaista promena života. Od životno ugroženih bolesnika koji nemaju drugu alternativu lečenja, oni i dalje ostaju naši pacijenti, jer im je potrebna naša stalna briga, praćenje, kontrola lekova koji sprečavaju odbacivanje, pravovremeno prepoznavanje rešavanje komplikacija, ali i pored svega toga oni dobijaju jedan novi značajno kvalitetniji život u kome se vraćaju svojim uobičajenim aktivnostima, uživaju sa svojom porodicom i prijateljima.
Ja sam kao lekar imala, rekla bih sreću, da svoju pacijentkinju pratim kroz taj njen novi život pun radosti i ljubavi. Od detinjstva je bila bolesna, mesece provodila u bolnicama, borila se za svaki dan, mesec, godinu… I dočekala je svoju transplantaciju u julu 2013. godine. U njen novi život došle su nove radosti i ljubavi, ali njoj nikako to nije bilo dovoljno. Kao da je želela sve da nadoknadi i dok nije rodila dete smatrala je da sve što je dobila nije pravo. Pet godina nakon transplantacije uspeli smo terapiju da rešimo tako da joj omogućimo trudnoću. Iako je ona sa osmehom i lakoćom nosila svoju trudnoću, sve vreme je bila pod budnim okom, i mojim i profesora Miloša Petronijevića, načelnika odeljenja Visokorizičnih trudnoća Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. Šest godina kasnije, u julu 2019. je rodila sina. Sve trudnice imaju neke „posebne zahteve“ – njen je bio da u sali za porođaj budem i ja. U tim trenucima sve godine brige o njoj su mi prolazile kroz misli, a kada sam čak i pre nje videla njenog sina, shvatila sam da ovakvi pacijenti za nas više nisu samo pacijenti nego porodica.
Transplantaciona medicina je najteža medicina. Dok se jedan tim lekara bori na sve moguće načina da očuva život, i na žalost ne uspeva, drugi tim lekara dobija novi život za svog bolesnika.
Ja znam da porodici donora niko ne može da nadoknadi gubitak, ali ako donorstvo znači produženje života, onda donor moje pacijentkinje ne živi samo kroz nju, nego i kroz njeno dete i njegovoj porodici beskrajno hvala za to.