Autor: Olivera Jovanović u ime roditelja Aleksandre Bećagović i Aleksandra Topalovića
Anika je rođena 29.4.2022. godine iz uredno vođene, ali rizične blizanačke trudnoće. Ipak, rođena je dva meseca pre termina i na žalost na rođenju je izgubila sestru bliznakinju. Po rođenju prebačena je na Institut za neonatologiju gde počinje njena borba sa bolešću. Kao prevremeno rođena beba, imala je nedovoljno razvijena pluća pa je odmah stavljena na kiseonik i respirator. Nedugo po prijemu dobila je žuticu koja je određeni vremenski period vođena kao fiziološka. Ipak, to nije bio slučaj, jer je ustanovljeno ponavljanjem analiza da su transaminaze i bilirubini veoma povišeni.
Kao da gubitak jednog deteta nije dovoljan udarac za porodicu, Aleksandra i Aleksandar Topalović u brizi provode prvih 100 dana života male Anike koja je smeštena na institut za prevremeno rođenu decu. Umesto normalnog odrastanja u toplini doma i bezbrižnosti, uz bake, deke i ostale članove porodice, Anika mesece provodi u bolničkom krevetu okružena iglama, kateterima, sondama, umesto šarene vrteške koja emituje uspavanku iznad kreveta njoj su zabavu pravile boce mnogobrojnih infuzija. Otpuštena je kući u nešto boljem stanju. Roditelji su se nadali da je problemima došao kraj i da će se njihova beba brzo oporaviti. Usledile su redovne kontrole kod gastroenterologa u Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova, koji je pratio njeno stanje i tokom boravka na Institutu. “Borba je trajala od prvog dana. Posle otpuštanja mislisli smo da je sve gotovo, međutim na kontroli u Tiršovoj saznajemo da je kandidat za transplantaciju jetre, jer su bilirubini neprestano rasli”, kaže Aleksandar, Anikin tata.
U oktobru mesecu 2022. godine, usred ponovnog pogoršanja njenog stanja, Anikinim roditeljima je saopšteno da je za spas njenog života jedina opcija transplantacija jetre. Novi udarac u nizu životnih udaraca je saznanje da se ovaj zahvat ne radi u Srbiji i da moraju da za Anikin život idu u Italiju. Tada konačno dobija i definitivnu dijagnozu: bilijarna atrezija što predstavlja nerazvijenost žučnih kanala. Posle tog šoka usledio je i sledeći: saznanje da su prekinute saradnje između Srbije i Italije za kadaverične transplantacije, na osnovu kojih bi se deca iz Srbije lečila i transplantirala u Italijanskim klinikama. Bol i strah su bili nemerljivi, ali je još veća bila želja da joj na bilo koji način pomognu. Jedina opcija u tom trenutku za malu Aniku bila je transplantacija jetre sa živog srodnog donora.
“U prvim trenucima nismo znali šta nas je snašlo, a posle je rešenje bilo šta god, samo da ona bude dobro. Samo smo želeli da je spasimo”, priseća se tih trenutaka Aleksandra, Anikina mama. Naravno da su roditelji odmah pristali da se testiraju kao potencijalni donori. Detaljne analize i testiranja su pokazala da su oba roditelja kompatibilni i da mogu biti davaoci organa odnosno dela jetre svojoj devojčici. Međutim, Anikino stanje se naglo pogoršava i zbog mnogobrojnih komplikacija koje samo ova bolest može prirediti, ona završava na intenzivnoj nezi Tiršove.
Republički fond za zdravstveno osiguranje odobrava lečenje i u potpunosti pokriva sve troškove lečenja u Italiji nakon što su sa klinike Papa Đovani u Bergamu prihvatili Aniku kao svog pacijenta kome će biti odrađena transplantacija jetre. 23. februara 2023. Anika je hitno prebačena u Bergamo u pratnji porodice gde su urađene sve dodatne analize i pregledi kako bi njeno stanje bilo stabilizovano i kako bi mogla da bude transplantirana. Nekoliko dana pre transplantacije stanje se pogoršva usled obilnog krvarenja zbog čega je hitno smeštena na intenzivnu negu gde je i uspavljuju do momenta transplantacije.
“Bila je na intenzivnoj nezi, stanje se pogoršalo. Dosta je krvarila. Bila je uspavana pet dana. Čak je bilo nedoumica da li će se transplantacija uradili uopšte ili neće, jer su se tu tom trenutku doktori plašili ishoda. Bilo je veoma rizično”, ističe otac kroz osmeh da je Anika danas potpuno zdrava.
Odlučeno je da davalac bude otac s obzirom da je jetra njene majke nešto veća. Aleksandra ispraća muža i ćerkicu od nepunih godinu dana u operacione sale i ostaje da čeka ishod. Sama, ispred dvoja vrata koja je dele od dve operacone sale: jedne u kojoj je Anika, druge u kojoj je Aleksandar. “Najteži sati u mom životu, ne znam u koja vrata pre da pogledam”, priča Aleksandra o tome kako je čekala koja će se vrata prva otvoriti. Anika je deo jetre, tačnije 25% dobila od tate 22. marta 2023. godine. Obe intervencije su urađene uspešno i tata i mala Anika su se uspešno i brzo oporavljali posle ovih zahvata.
“Nisam znala kome prvo da priđem i koga prvo da zagrlim kada su ih izvodili iz sale”, pričala nam je Aleksandra. “Ne mogu da opišem sreću kada sam je videla dok je izvode iz sale, a ona više nije žuta i njena koža, zahvaljujući funkcionalnosti novog organa, polako je dobijala zdraviju boju”.
Ipak, narednih 6 meseci, Anika sa mamom i tatom boravi u Bergamu kako bi odlazili na redovne dvonedeljne kontrole. Konačno se kao zdrava, vesela i napredna beba vraća kući u Beograd u avgustu 2023. godine. Anika je danas jedna divna zdrava devojčica koja radosno raste i upoznaje svet uz mamu i tatu i može da se nada zdravom detinjstvu zahvaljujući uspešno odrađenoj transplantaciji. Iako zdrava, Anika će još neko vreme biti pod nadzorom italijanskih specijalista koji su joj pored tate po drugi put, podarili šansu za novi život odlazeći sa roditeljima na kontrole na 6 meseci, godinu dana”.
“Anika je sada potpuno zdravo dete. Naše dete. Uspeli smo da se izborimo sa svim nedaćama koje su nas kao porodicu pratile od njenog rođenja. Sada se radujemo životu i posmatramo na njega iz skroz drugačijeg ugla”, govore u glas Anikini roditelji.
